Uloga akumulacije Gruža u vodosnabdevanju

Ekomar

24. мај 2022.

Da li ste znali? U vreme formiranja akumulacije Gruža planirano je da se ona samo privremeno koristi za vodosnabdevanje.
Ulogu vodosnabdevanja za grad Kragujevac i ceo Šumadijski region trebalo je da preuzme VHS „Studenica“ i istoimena akumulacija, međutim zbog pogoršanja ekonomskih i socijalnih uslova u zemlji ovaj projekat nikada nije realizovan.

Sistemsko vodosnabdevanje Kragujevca započinje 1938. godine izgradnjom brane na reci Grošnici. Međutim, zbog povećanja broja stanovnika ovaj sistem je uskoro nadograđenjen podizanjem brane i uključivanjem Dulenske akumulacije, a zatim i Moravskog sistema iz pravca Batočine. Ova rešenja su bila nedovoljna pa je problem rešen uključivanjem akumulacije Gruža u sistem vodosnabdevanja za grad Kragujevac i delove opštine Knić. Akumulacija je trebalo da bude privremeno rešenje do izgradnje akumulacije „Studenica“ i uključivanja u Ibarsko – šumadijski regionalni sistem. Danas se snabdevanje Kragujevca vodom sprovodi iz sva tri sistema (Gružanskog, Grošničkog i Moravskog) što obezbeđuje priličnu stabilnost i pouzdanost vodosnabdevanja.


U cilju poboljšanja kvaliteta vode koja stiže do krajnjih korisnika urađene su određene modifikacije na samom vodozahvatu. Vodozahvat je realizovan u vidu selektivnog vodozahvata, sa ulazima na tri nivoa na kotama 250 mnm, 257,5 mnm i 265 mnm. Prosečna temperatura vode površinskog sloja u jezeru se kreće od oko 3,50Co u januaru i februaru, do oko 240Co u julu i avgustu, ali i više od toga. Na najvišem vodozahvatnom ulazu temperatura se penje i do 270Co. U letnjem periodu dolazi do značajne termičke separacije u zoni brane, što kao posledicu ima pogoršanje kvaliteta vode u hipolimnionu zbog smanjenja sadržaja kiseonika. Porast temperature vode, pored smanjenja sadržaja kiseonika i pH vrednosti, dovodi do povećanja koncentracija mangana, amonijaka, nitrita i utroška kalijum pergamanata. Zbog toga je od 1988. godine realizovana dodatna mera zaštite u jezeru u zoni vodozahvata – hipolimnička difuzna aeracija. Sistem za difuznu aeraciju sastoji se od perforiranih cevi, postavljenih na 50 m i 150 m od brane na 3 m iznad dna. Sa obale se ubacuje vazduh u količini 6-9 m3/min. Taj sistem je doveo do izvesnog poboljšanja kvaliteta zahvaćene vode, ali je pozitivan efekat uočljiv samo u uzanoj zoni akumulacije oko brane i ne utiče na generalne procese eutrofikacije jezera. U uslovima daljeg pogoršavanja kvaliteta vode u jezeru, ta mera ne bi imala neke relevantne efekte i PPV bi otežano obavljalo proces prečišćavanja.


Projekat akumulacije Gruža predvideo je sve potrebne mere zaštite međutim one nikada nisu potpuno realizovane što dovodi do postepene degradacije ove akumulacije i do zahteva za novim načinima prerade i zahvata vode što značajno poskupljuje proces vodosnabdevanja iz ove akumulacije.

Sastavni deo projekta „Gruža“ bio je i projekat sanitarne zaštite akumulacije, ali on nikada nije realizovan tako da se I i II zoni sanitarne zaštite nalazi veliki broj ugrožavajućih faktora kao što je poljoprivreda, nelagalna gradnja, magistralna sobraćajnica.


Za izradu teksta korišćeni su podaci iz Prostornog plana područja posebne namene sliva akumulacije Gruža iz 2011. godine, koji je odbijen 2013. godine.