Prezentacija projekta "Ima li života (u) Lepenici?"

Prezentacija projekta i izveštaja o istraživanjima reke Lepenice održana je 23.12. 2021. godine na Prirodno - matematičkom fakultetu u Kragujevcu. Projekat "Ima li života (u) Lepenici realizovalo je udruženje Ekomar u 2021. godini uz finansijsku podršku grada Kragujevca. 

U Akvarijumu na PMF-u otvorena je izložba "Lepenica - nekada i sada" koja pokazuje Lepenicu u prošlosti dok je bila "živa" reka i trenutno stanje reke Lepenice. 

269701633_1655412471323945_4540013399401863343_n.jpg

Rezultati su pokazali da od izvorišta do ušća Lepenice postoji veći broj faktora koji ugrožavaju ovaj vodotok. U izvorišnom delu osnovni faktori ugrožavanja su seča šuma, kaptiranje izvora, a od Grošnice pa sve do Lapova, gde reka prolazi kroz naselja, postoji veliki broj zagađivača.

269664532_1655412547990604_2855951775776003780_n.jpg

"Evidentno je da se u Lepenicu direktno ulivaju otpadne vode različitih privrednih subjekata, domaćinstava, ali je neverovatan i broj divljih deponija koje mogu da se vide na obalama i u samoj reci. Naši podaci su pokazali da je reka Lepenica, samo u prvom delu svog vodotoka dobrog kvaliteta, druge klase, i tu smo pronašli interesantne vrste makrobeskičmenjaka i algi, između ostalog vrstu rečnog raka Astacus astacus, koja se nalazi na listi strogo zaštićenih vrsta. Nažalost, od momenta kada reka ulazi u naselja, prolazi kroz grad, kroz Kragujevac, Lapovo i Batočinu, zbog prisustva zagađujućih materija neorganskotoksičnog i organskog porekla dolazi do degradacije biodiverziteta. Opstaju samo vrste koje su indikatori izuzetno zagađene vode. Naši podaci o kvalitetu vode koji su definisani prema najnovijoj zakonskoj regulativi pokazuju da od Grošnice do Lapova, status reke Lepenice je pete klase, odnosno da je Lepenica jako zagađena reka"

Prof. dr Snežana Simić - rukovodilac projekta

"Neophodno je da kontinuirano radimo na podizanju svesti građana i kompanija o tome koliko su nam važne ove prirodne zelene oaze i ako nastavimo sa neodgovornim ponašanjem da se zapitamo šta ostavljamo u amanet budućim pokolenjima. Na teritoriji grada Kragujevca postoje vodotokovi prvog i drugog reda. U skladu sa zakonom, grad ima nadležnost nad vodotokovima drugog reda u smislu čišćenja, održavanja i zaštite od poplava, a JVP „Srbija vode“ nad vodotokovima prvog reda. Kontrolu i inspekcijski nadzor u slučaju ulivanja otpadnih voda u reke i potoke kontrolišu Republički inspektor za zaštitu životne sredine i Republički inspektor za vode. Ohrabrujuća vest jeste i izgradnja kanalizacione mreže u dužini od 360 kilometara i novog postrojenja za preradu otpadnih voda u Cvetojevcu i Stragarima što će u značajnoj meri doprineti smanjenju zagađenja reka i potoka"

Stefan Nikezić, član gradskog veća za unapređenje životne sredine grada Kragujevca

269249213_1655412787990580_7205518131565532541_n.jpg
269764385_1655412571323935_8733730570867732025_n.jpg
269031888_1655412877990571_7269179395881776438_n.jpg