Rezultati istraživanja: Koliko su Kragujevčanima bitne čiste vode?

U toku relizacije projekta „Značaj uspostavljanja monitoringa površinskih voda – studija slučaja grad Kragujevac“ udruženje Ekomar sprovelo je istraživanje o stanju voda u gradu, najvećim zagađivačima i značaju monitoringa voda za građane Kragujevca.  Mišljenja građana prikupljena su kroz online anketu i anketiranje građana na uličnim akcijama. U anketi je učestvovalo 147 građana.

Među anketiranim građanima, najveći broj ispitanika bio je iz Centra grada , potom  iz MZ Erdoglija,  MZ Bubanj, Stanovo, Aerodrom, Bresnica i Pivara. Po tri ispitanika bilo je MZ Beloševac, Lekina Bara, Palilule, Vašarište i Stara kolonija, a po dva iz MZ Bagremar, Grošnica, Šumarice, Denino Brdo i Vinogradi. Po jedan anketirani zabeležen je iz MZ Desimirovac, Divostin, Jabučar, Korman, Ljubine Livade, Petrovac, Stari Grad, Veliki Park, Korićani i Metino Brdo (MZ Filip Kljajić). Ukupno je bilo zastupljeno 27 mesnih zajednica, odnosno mesnih kancelarija sa teritorije Grada Kragujevca.

Da u neposrednoj blizini njihovog prebivališta postoji neka reka ili jezero, odgovorilo je više od tri četvrtine ispitanika - 75,8% (odrično je odgovorilo 24,2%).

Četiri petine ispitanika žive u naselju koje je priključeno na gradsku kanalizaciju (80%), dok petinu anketiranih opisuju sledeći odgovori:  9% je delimično priključeno, 8% nije priključeno, a po 1% odgovora glasi: "Nije gradska, nego vojni kolektor"; "Mali deo je priključen,ostali puštaju u tuđe voćnjake i na ulicu"; "Ne znam".

"Apsolutnih sto" ispitanika smatra da reke i jezera grada Kragujevca nisu u dobrom stanju, a dopisan je i jedan odgovor koji ilustruje situaciju na terenu: "Izlivaju fekalije u Lepenicu, katastrofa".

Da su otpadne vode iz većih industrijskih postrojenja  najveći uzrok zagađenja površinskih voda grada Kragujevca, smatra 42% ispitanika, dok je po mišljenju 25% anketiranih to kanalizacija iz domaćinstava. Divlje deponije na obalama su najveći uzročnik po odgovorima  19% anketiranih , a da su to  otpadne vode manjih privrednih subjekata  smatra 4%. Preostali odgovori koje je upisao po jedan ispitanik (1%) su: „Otpadne vode sa farmi i poljoprivrednih zemljišta“; „Od svega nabrojanog po malo“; „Sve navedene“; „Izgrađene vikendice i primitivni WC na obali jezera, njive koje se tretiraju hemikalijama koje bukvalno ulaze u jezero. Kućice na vodi koje su napravljene na burićima u kojima je bila hemija”; „Sve, smeće, naša nebriga o vodama“; „Stav grada da je jezera potrebno čistiti nikad, a možda i ređe”; „Sve od navedenog”; „Fekalije iz kanalizacije”; „Sve navedeno plus ljudi koji bacaju smeće”.

Na pitanje „Da li nadležne institucije adekvatno rade na očuvanju površinskih voda?“ čak 89% ispitanika odgovorilo je „Ne“, dok je 21% građana odgovorio: “Delimično”. Niko od  ispitanika nije izabrao odgovore: "Da, apsolutno" ili "Da, u skladu sa mogućnostima".

Većina ispitanika od 74% nikada nije prijavila problem zagađenja voda, a 22% je odgovorilo da jeste, ali institucije nisu reagovale. Tek 3% je upisalo: "Da i institucije su adekvatno odgovorile“

99% ispitanika smatra značajnim da javnost redovno bude upoznata sa stanjem i kvalitetom vode u rekama i jezerima grada Kragujevca.

Na pitanje "Da li znate gde možete pronaći podatke o stanju površinskih voda grada Kragujevca?", odričan odgovor upisao je 91% anketiranih.

Da Kragujevac ima postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda zna 51% ispitanika, a ostalih 49% ne zna.

Komentari učesnika ankete:

  •  Zagađeni su maltene svi vodotokovi u našem gradu.

  • Smatram da bi trebalo uvesti ekološke takse i kazne za narušavanje prirode divljim deponijama.

  • Gružansko jezero, vikendice, turizam...!

  • Rušite sve što je u blizini vode, ogradite sanitarni deo jezera.

  •  Savet je da se uključi i istraživanje o izvorima i česmama Kragujevca, to je tek tuga i sramota i nas Kragujevčana i svih vlasti u poslednjih najmanje 70 godina.

  • Ne znam da li postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda radi.

  •  Država Srbija je nezainteresovana za očuvanje voda u Srbiji.

  • Obišao sam skoro sve manje pritoke Lepenice, kao i nju samu u gornjem toku. Sve vrvi od divljih priključaka za kanalizaciju. Pored organskog zagađenja, u naseljima Ždraljica i Beloševac imamo problem sa Remontnim zavodom, i ispuštanjem otpadne vode. Svake godine, reku Ždraljicu čak i ukorićenom delu naseli po neko jato klenova i mrena, ali nakon pada vodostaja one uginu. Vode su u katastrofalnom stanju, sve osim možda Grošnice i Vodojaže.

  • Petrovac ceo smrdi na otpadne vode.

  • Ali postrojenje ne radi kako treba... Vreme je za remont!

  • U Kragujevcu se ne mari za takve stvari ni najmanje...

  • Samo napred, borba za čist vazduh, vodu i zemlju ne sme da posustane! Borba bez kompromisa!!!

  • Sve vode su nam u katastrofalnom stanju, što zbog kanalizacije iz domaćinstava, što zbog otpadnih voda iz fabrika i iz postrojenja, plastike i ostalog. Potrebno je da stanovništvo počne ispravno da razmišlja, ali mi smo takav narod da je samo potrebno po džepu ozbiljno da se udari. Dakle, više, mnogo više radne snage koja se brine očuvanju voda!

  • Reka Lepenica je strašno zagađena! Pored boje koja ne odgovara čistoj reci, tu je i strašno neprijatan miris koji se intenzivno svakodnevno širi obalama reke.

  • Reke su mnogo zagađene, divlje deponije su svuda. Pod hitno mora da se nešto preduzme, inače ćemo ostati bez reka i vode za piće.

  •  Ukloniti bespravne objekte na obalama Gružanskog jezera, odakle se Kragujevac snabdeva vodom.

  •  Briga o vodama i prirodi treba da je prioritet broj 1 u ovoj zemlji.

analiza: Dejan MIlošević/Marija Simić Savić

EUzaTebe_logo (1).png

„Projekat "Značaj uspostavljanja monitoringa površinskih voda na lokalnom nivou - studija slučaja grad Kragujevac" se sprovodi uokviru projekta Beogradske otvorene škole „Zeleni inkubator“, uz finansijsku podršku Evropske unije i Fondacije Fridrih Ebert. Sadržaj ove stranice nužno ne odražava stavove donatora ni Beogradske otvorene škole, i za njega je isključivo odgovorno Udruženje za promociju i ekološki marketing prirodnih vrednosti Ekomar.